Mate Zelenika najstariji je vinogradar u BiH

U Čitlučkom selu Gornji Veliki Ograđenik živi jedan od najstarijih iskusnih broćanskih vinogradara i vinara Mate Zelenika koji se proizvodnjom grožđa i vina uspješno bavi punih 70 godina, piše Večernji list BiH.

Taj gostoljubivi i veseli domaćin desetljećima se mukotrpno borio s kamenom, oplemenjivao zemlju, na njoj sadio vinovu lozu te proizvodio grožđe i vino vrhunske kvalitete.

Stoga i ne čudi što je taj iskusni vinogradar i dobivao najviša regionalna i republička priznanja kao najbolji proizvođač grožđa, zbog čega mu je uručena i diploma Zadružnoga saveza BiH.

Tog srdačnog, veselog i za šalu spremnog domaćina ovih smo dana posjetili i s njim o mukotrpnom uzgoju vinove loze i duhana razgovarali upravo kad je proslavljao svoj ulazak u 90. godinu života.

‘Lozu sadi, bačve gradi’

– U vinogradima sam proveo više od 70 godina. Kao mladić sam “Ćirom” išao okopavati lozu kod Mate i Pere iz Konavala. Plaćali su mi tadašnji dinar po trsu, pa koliko okopam trsova, toliko bi mi dinara dali. Kaže mi jednom Pero: “Mate, imaš li ti zemlje?” Ja kažem da imam. Kaže on: “Mate, bolje ti je dovoziti zemlju na magarcu pa posaditi jednu lozu nego kod mene kopati”. Ja sam ti njega dobro shvatio i čim sam došao kući nabavio sam i posadio nekoliko trsova loze, i sad su žive, eno ih dolje kod kuće.

Čim sam odslužio vojsku, počeo sam saditi lozu, godišnje oko tri tisuće trsova. Bilo je teško, sve se radilo krasnom (krampom, op. a.) i dikelom, trebalo je prižegati, pribrati zemlju, posaditi divljaku pa navrnuti, okopavati i pet godina čekati da ubereš košaru grožđa.

Nešto me vuklo “Lozu sadi, bačve gradi” dok nisam zasadio 10.000 trsova, koliko imam i sada. Nije bilo ni bačve, pa sam kupio jednu od 40 kvintala od Buntića u Čitluku. Za nju sam dao 40.000 koje sam dobio za duhan. Onda sam kupio i presu, a poslije i traktor, prskalicu i priključke.

Sve se prije ručno radilo, trebalo je uraniti i raditi do kasno, ali sam vidio da je u našem kraju najbolje imati vinograd. Znao sam da će me loza spasiti. Onda se sve ručno radilo, grožđe prevozilo na konjima u sepetima, ručno se prskalo i kopalo, a sada sve rade freze i traktori s priključcima i prikolicama.

Da imam snage, još bih ovoliko loze posadio. Iako sam u godinama, pomalo radim te ću i dalje raditi. Kad je dobra godina i ako se oko loze dobro radi, uberem više od vagona grožđa. Ove godine vinograde su “spržile” slana i mraz, a dokrajčila suša, pa je ostalo svega 30% grožđa, puno ga je propalo.

Uništeni su gornji rodni pupovi, ostali donji spavajući, mi ih zovemo “krmelji”, koji su se “probudili” i opet je nešto ostalo pa će vina biti za Božić, za dočekati prijatelje i neprijatelje – našalio se Mate Zelenika.

O svom iskustvu proizvodnje kvalitetnog vina Mate je kazao: – Kad grožđe dobro dozrije, onda se bere najesen, ne smije se ljuto brati. Evo, sad je vrijeme za to jer je grožđe zrelo i puno sladora. U podrumu rade djeca, ja sam to radio prije, sad ne mogu, samo pomognem.

Prije su bačve bile drvene, sad je nova “moda” i vino je čistije. A ja opet mislim kako bez drvenoga posuđa nema vina. Za dobro bijelo vino potrebna su tri dijela grožđa žilavke kojoj se dodaju bena, podbil i krkošija te druge sorte, a za crno vino najbolja je sorta grožđa blatina kojoj treba dodati vranca i kambuše – govori Mate i odgovara na pitanje isplati li se više prodavati grožđe ili vino: – Više se isplati prodavati vino jer imaš i rakiju, a vina za sebe imaš od staroga do novoga.

Imamo svoje stalne kupce. Kad je roba dobra, ide to, ako je slaba roba, onda ne. Ja imam dobru robu, žilavka i blatina idu k’o ‘alva. Prodavao sam u Ilićima, Mostaru, Rodoču. Ljudi su govorili: “U Zelenike k’o varenike”. Išlo je to, samo su nosili bidone i pletare, znaju da je vino prve klase. A isplativost grožđa s duhanom ovako je opisao:

– Puno se više isplati proizvoditi grožđe, vino i rakiju nego duhan. To ide k’o zvrk. I duhan je donosio zaradu. Svašta smo radili i duhan smo sadili, više od 40.000 struka, a na “vagu” pridavali po 30 kvintala. Bile su niske cijene pa kakvu ti klasu procjenitelj da.

Nekad bi ga potplatio pa dobro i njemu i meni. Malo tamo, malo ‘vamo, platiš porez, malo ti ostane. Neki su švercali križani duhan. I ja sam pomalo, djecu je trebalo prehraniti. Jednom smo nosili duhan pa nas u Vran-planini uhitila tadašnja milicija. Išao sam preko brda, kad dolje milicija: ćap, što ćeš, moraš se pokoriti, oni imaju vlast.

Imao sam 18 kg križanog duhana. Sve su mi uzeli i opet 60 dana u zatvor. I to je bilo bespravno, nisu nam dali ni živjeti. Onda su stigle kemikalije, nekakav furadan, pravi otrov, pa su ljudi prestali saditi duhan, a slabo je i plaćan. Država je uzimala sebi, tebi što ostane. Bolje da je duhan odnio đava’, nago da su kemikalije otrovale narod – govori Mate i zapjeva gangu, nakratko prekinuvši razgovor: “Pij ga, pobro, nisi ga poliva, žena kopa, a ja ga uživa”.

Pitamo ga odakle mu snaga u 90. godini još raditi s vinom. – Zdravlje i snagu mi Bog daje. Tko me je stvorio i dao mi je – govori i priča o mladima danas, odnosno o njihovu angažmanu u vinogradima. – Rade mladi i danas, ali su im kafići puno draži. Domaće vino je pravi hranitelj i čuva zdravlje. U kafićima ima svašta, piju žestoka pića pa ih bole pluća i zato umiru. Ja pijem samo rujno vino i vidiš da sam dobro, dogurao do 90. I to bez vode, nikad nisam miješao vodu u vino – govori Mate i mladima poručuje: – Poželio bih im puno zdravlja i poručio da sade vinograde jer stari izumiru, a mladi caruju.

Nema uvlačenja dima

Tajnu dugog života također otkriva ekipi Večernjega lista: – Treba jesti kruha i mesa, a piti dobrog domaćega vina i nema zime ni bolesti. Neka dim od cigarete ne uvlače u sebe. Ja sam pušio, a dim nikad nisam uvlačio u sebe. Kad sam lozu polijevao, nikad nisam pušio jer je to strogo zabranjeno. Pitamo ga i o aktualnostima vezanima uz krčenje vinograda kako bi se posadilo smilje. – To ne valja. Neću ja smilje jesti, eto ga njima. Od smilja neće biti ništa.

Vidio sam ja to čim su ga svi počeli saditi. Nije zajamčena prodaja, ljude se namamilo, posadili ga svi, pa su oborene cijene. Smilje će ih u crno zaviti, vidjet ćeš. Doći će vrijeme, neće ga nitko. Što će meni stotinu vreća mirisnog smilja, meni vino miriše. Od vinograda mogu jesti grožđe, kad dozrije, ubrati ga, napraviti i popiti dobro vino, napraviti čerez, ćupter, koji kolač, a poslije i dobru rakiju lozovaču – naglašava, ali se i zaustavlja kako bi rekao nešto o rakiji.

– Samo treba paziti da te ne obori s nogu. Rakija je mamac, jedna po jedna, vuče te. Bacio sam rakiju, sada pijem samo vino. Ali prije vina moraš dobro pojesti – kazao je Mate te iz bačve natočio vina u broćansku bukaru, nazdravio te zagangao pjesme iz mladosti: “Curo mala, jesi li zaspala, jesi l’ meni mjesto ostavljala?” i “Ženit ću se, ženit ću se i uzet ću Mandu, uzet ću je pod svoju komandu”.

Kažimo i to da Mate i njegova supruga Janja u skladnom braku žive 63 godine. Poručuju da su za dobar, skladan i dugovjek brak najvažniji vjera u Boga, međusobna ljubav, povjerenje, razumijevanje i dogovor o svemu te, kako Mate u šali reče, načelo “kako ćemo, lako ćemo”.

– Današnji se mladići ne žele ženiti, Bog ih pomogao, a cura ima koliko hoćeš. Gledam na TV-u sve starovani, gdje su dosad bili? Što će od njih biti u starosti? A nije im kasno ni sad. Mi stari umiremo, trebaju se mladi ženiti, a žene trebaju rađati djecu – rekao je na kraju Mate, nazdravio iz drvene bukare, otpjevao nam još dvije gange.

Njemu i njegovoj supruzi Janji poželjeli smo puno zdravlja, a Mati obećali doći za njegov 100. rođendan.

(www.jabuka.tv)

9 komentara

Komentiraj: