SKRIPARI.ORG: Celje, kolovoz 2007.

Jedna priča iz Slovenije, mislim da je bio naš prvi posjet kod njih s klubom. Kasnije smo odradili još 2-3 gostovanja , jedno od drugih bolje a kako je to izgledalo u utakmici s Koprom u Celju pročitajte u nastavku.

Ove godine (2007) Euro izlet je započeo u Sloveniji, igrali smo s Koprom ali u Celju. Kao i uvijek postojalo je par kombinacija oko prijevoza, na kraju smo iskombinirali najbolji za nas navijače. Organizirao se bus koji se relativno i popunio. Inače punjenje busa je išlo jako dobro i večer prije je brojka bila 46 ljudi što je bilo odlično, ali onda odjednom po danu se povuče cca 10-12 prijava, što mi je krajnje glupo i ne logično i na polazak ne dodje još par ljudi i na kraju se dobije zanimljiva brojka ali u svakom slučaju ne loše. Mene osobno raduje vidjeti par novih likova i to momaka koji tek polaze na utakmice, mislim da smo u njima dobili neke nove snage (dvojica momaka sa Dužica,nadam se da će potaknuti svoje na malo veči angažman) em što su svi oni putovali sa nama ali su se pokazali i u gradu a i na tribini što je najvažnije.

[youtube id=”wwf1A5k1-Gk” width=”600″ height=”350″]

Znači ovako, krenulo se dosta rano jer smo mislili ući u Sloveniju što ranije, odmah na početku puta zajebancija samo takva (inače ona je obilježila ovo gostovanje, nekako smo bili posebno raspoloženi), ponavljaju se scene iz Podgorice u jednoj lokalnoj benzinskoj pokupovano je sve što se moglo kupiti od pogonskog goriva. Kontao sam držat će ih do SLO al’ dečki su se ipak malo „precjenili“, to su sve strusili (cca300 ak i više piva) i već oko Zadra su svi lagano utonuli u san. Treba napomenuti ulazak veselog „toshibe“ u bus u Imotskom (direktno s nekog derneka njihovog vesel kako on to zna biti), jedno sat vremena totalni lom, ljudi su padali u nesvjest od smijeha, ali i on se slomio s ostalima Mislim da je i bolje tako jer da se nastavilo u onom ritmu ne znam kako bi se završilo. Put dalje kroz Hrvatsku, poneko stajanje i na granici sa Slovenijom smo rano, svi smo morali izići preći detaljni pretres al’ nikakvih problema nije bilo, čak bi rekao da je slovenska policija poznajući ih od prije postala nešto pristupačnija, zezali smo se.

Nastavljamo put, i brzo dolazimo u Celje, ušli smo u sami centar cca (09-10 sati) i kontali se negdje zbuksati po kafićima, ali odjednom su ispred nas upali policijski kombiji i doslovce nas blokirali, malo natezanje ponovno popisivanje i provode nas kroz grad i prate u krug stadiona.

Očekivalo se da bi nas mogli tamo zadržati ali na naše veliko iznenađenje su nam samo napomenuli, radite šta želite al ne radite gluposti. Odlaze, ostajemo sami i lagano je počeo show, prvo smo lagano ispitali situaciju okolo, dogovorili strategiju i lagano se razmilili u par kafića oko stadiona na jednom velikom platou te okolnim kvartovima a neki su otišli i do grada. Ispijaju se odmah pive i čudna mješavina iz “termosice”. Cijene i nisu nešto posebno velike al’ malo po malo pada nam na pamet ideja da ipak ostatak dana provedemo blizu al’ da alkohol kupujemo u trgovini. Dolaze nam i prvi domaćini i lagano sa njima (naši prijatelji iz Slovenije) uz neizbježnu priču, razmjenu informacija. Popili smo par tura oni odlaze ,uz obećanje da će se vratiti a mi odlazimo u park u krugu velikog kvarta blizu stadiona. Tu je iz minute u minutu bilo sve veselije, u trgovinu se išlo svako malo, lagano su i ljudi iz tih zgrada dolazili nama, raspitivali se, zanimljiva je bila igra sa pit bullovima kojih ima masa al mi onakvi kakvi smo bili svakome je bilo svejedno,zajebancija totalna.

[youtube id=”fbpXo7djUjM” width=”600″ height=”350″]

Svako malo smo potegli neku pjesmu na najjače. Nakon nekog vremena vraćaju nam se prijatelji i ostaju šokirani, priča u stilu „pa vi ste u “srpskom” kvartu al doslovce“. A šta se može (inače dan ranije je na nekim forumima kružila priča kao da bi se trebali mi i Boysi ujediniti i imati okršaj sa slovencima, što je totalna nebuloza, pa smo kao imali neke dojave da bi nas lokalni srbi kao trebali napasti a mi smo eto „slučajno“ baš došli u njihov kvart). Kad smo malo bolje pogledali okolo sebe masa grafita Partizan, Zvezdi, Delija….No, ne bitno, niti nas je tko krivo pogledao a kamoli napao, čak što više svi što su nam prilazili bili su itekako prijateljski raspoloženi a mi što smo više pili to smo postajali sve (kombinacija jagera,jacka, laške ,guinessa i sunca ) zaigraniji možda smo malo i pretjerali pa je u jednom trenutku u kvart ušla masa specijalne i obične policije. Malo ispočetka bahato ali kasnije na jedna lijep način su objasnili gdje smo, da se građani ipak bune i da moramo napustiti to mjesto, ok nakon nekog vremena ipak smo pošli, uz njihovu kratku pratnju, jer su oni išli ulicom a mi smo prošli kroz pješačku zonu.

Ipak nas kraj stadiona opet sustižu i prate al na sigurnoj udaljenosti i bez mješanja. A mogli su jer smo u krugu stadiona, opet zaposjeli kafiće, došli su ljudi iz Zagreba, Njemačke, Austrije, Kiseljaka, i svi smo lagano uz pivu i ostalo počeli i malo pretjerivati. Od navijača iz Slovenije je samo kraj nas prošla grupa od 15 casualaca, vjerovatno domaćih  (Celje) koji su nas samo u prolazu pozdravili i to je bilo sve. Što se bližio početak, mi smo bili sve luđi,jednostavno rečeno. Toliko brutalnosti odavno nije viđeno, jednostavno nam se sve poklopilo cijeli dan. Završno „zagrijavanje“ je bilo u kafiću ispod tribina, to je neka posebna priča ali takvo raspoloženje se prenjelo i na stadion. Jedno od boljih navijanja na gostovanjima, spoj dosta mlade ekipe i nešto starije je urodio plodom tako da se navijalo jako dobro. Iznad nas je bilo još jedno 100-150 ljudi koji prate plavo-bijele i šteta da i oni koji put ne stanu sa nama.

Inače par trenutaka na …plamen tvoj, čuvari grada te posebno na …Croatio iz duše te ljubim…za naježit se. Igra odlična, na tribini još bolje, par manjih frka sa osiguranjem ali nista posebno (sreća da su bili nekako čudno prijateljski nastrojeni jer smo mi baš bili užasni J ), bili su jako tolerantni da nisu sve bi nas priveli s obzirom na nas same heh hehe . I tako proslava pobjede, na izlasku masa al’ stvarno masa specijalne koji su nas odmah usmjerili ka busu i doslovce izveli iz grada. Povratak kao i svaki drugi, hrana i spavanje. Jedini problem u Imotskom nam se kvari bus, pa se ekipa do kuće snašla kako je znala. Posebno bi se zahvalio ekipi koja je bila s nama, znat će oni koji su i nadamo se da ćemo se ubrzo vidjeti.

[youtube id=”j7zOpVELdeo” width=”600″ height=”350″]

Po meni jako dobro gostovanje al moglo je i dosta bolje, drago mi je da ima sve više mlađih, da ti mlađi nešto kontaju kad im se kaže, drago mi je da dolazi sve više ljudi sa strane kao što su sada došli momci iz Njemačke, nemaju dodirnih točaka sa nama (bar nisu imali) a prate Široki. Ljudi iz Kiseljaka, Zagreba, Beča svima svaka čast, a na obraz je našima što nisu bili s nama što i dalje ne kontaju neke priče, što su imali nekog drugog posla, to je njihova stvar. Došli smo u centar grada jako rano, pokazali smo se cijeli dan po ulicama, nismo se niti od koga skrivali, u nekim stvarima smo i pretjerivali ali to je sve dio ovoga. Za Škripare se opet čulo,  u pozitivom svijetlu jer pohvale stižu od dosta ljudi sa strane, a to nas tjera da guramo dalje, još bolje i jače.

(www.jabuka.tv)